Marija Dolores

Više  skloni  vojnoj  i  zakonodavnoj  organizaciji  države  a  manje  originalnom  umetničkom  stvaralaštvu,Rimljani  su  koristili  iskustva  svih  naroda  sa  kojima  su  dolazili  u  dodir.Veoma  brzo  Rimljani  počinju  osvajačke  ratove  i  proširuju  granice  svoje  države  na  severu  do  Škotske,Rajne  i  Dunava,na  istoku  do  Persijskog  zaliva,a  na  jugu  osvajaju  celu  severnu  Afriku.Od  svih  umetnosti  sa  kojima  je  dolazila  u  dodir,na  rimsku  umetnost  najviše  su  uticale  helenistička, koja  je  čuvala  grčku  tradiciju,i  etrurska,koja  se  razvijala  na  teritoriji  Italije,severno  od  Rima,do  potpadanja  pod  rimsku  vlast.

Pored  različitih  uticaja-istočnjačkih,grčkih  i  etrurskih-u  rimskoj  umetnosti  naročito  u  arhitekturi  prisutne  su  i  mnoge  originalne,čisto  rimske  tekovine.Javni  i  privatni  programi  građenja  izazvali  su  izvanredan  razvoj  arhitekture  i  usavršavanje  građevinskih  tehnika  i  materijala.Istina,većinu  rimske  arhitekture  čine  utilitarne  građevine,namenjene  vojnim  i  osvajačkim  ciljevima,ali  i  one  pokazuju  solidnost  i  metodičnost  građenja,kolosalnost  i  snagu.Glavni  građevinski  materijal  bila  je  opeka,ali  su  Rimljani  stvorili  i  koristili  i  jednu  vrstu  betona, mešavinu  šljunka,maltera  i  tucane  opeke  i  kamena.Ovakav  beton  je  omogućio  velike  građevinske  poduhvate.

Rimljani  su,pre  svega,bili  veliki  urbanisti.Gradove  su  podizali  u  Italiji  i  u  provincijama.Skoro  za  sve  gradove  imali  su  jedan  plan,koji  je  možda  grčki  pronalazak,ali  su  ga  tek  Rimljani  dosledno  primenjivali.To  je  plan  šahovske  table,podeljen  na  četiri  dela  pomoću  dve  glavne  ulice:kardo,u  pravcu  sever-jug,i  dekumanus,u  pravcu  istok-zapad.Paralelno  sa  njima  išle  su  druge  ulice  koje  su  formirale  kvadratne  ili  pravugaone  blokove  kuća.U  središtu  grada  nalazio  se  forum-popločan  gradski  trg  okružen  porticima.Gradovi  su  imali  hramove,palate, slavoluke,bazilike,terme,amfiteatre  i  mauzoleje.Najbolje  očuvan  rimski  grad  je  Pompeja,na  jugu  Italije,a  ostataka  rimskih  gradova  ima  i  na  našoj  teritoriji.

Teritorije  balkanskih  zemalja  ulazile  su  u  sastav  Rimske  imperije  i  bile  su  administrativno  podeljene  na  provincije.Rimska  uprava  u  njima  zasnivala  se  na  gradskom  uređenju  i  na  sistemu  municipija (gradovi  sa  samostalnom  gradskom  upravom) i  kolonija (naseobina  rimskih  građana  u  osvojenoj  zemlji).Među  ostacima  gradskih  rimskih  celina  ističu  se  Sirmijum,Stobi,Naisus  i  Pola.U  kontinentalnim  područjima  termalni  uređaji  u  gradskim  vilama  i  palatama  bili  su,s  obzirom  na  klimu,od  prvorazrednog  značaja.Oni  su  zahtevali  i  novu  organizaciju  prostora  u  razvedenim  polukružnim  elementima,a  oni  su  iziskivali  gradnju  oblih  i  polukupolastih  svodova.

U  gradskoj  arhitekturi  Rimljani  su  stvorili  i  nove  oblike  građevina,od  kojih  su  neke  istinska  remek-dela.Takav  je  hram  Panteon,izgrađen 126. godine  u  Rimu. Bio  je  posvećen  bogovima  planeta,pa  je  arhitektonski  simbol  svemira.Kroz  predvorje  od  18  monolitnih  stubova  ulazi  se  u  kružni  hram  pokriven  kupolom. Visina  od  poda  do  vrha  kupole  iznosi  35,5 m,a  isti  je  toliki  prečnik  prostora,odnosno  kupole.Lepotu  i  vrednost  njegove  arhitekture  čini  unutrašnji  prostor,koji  izgleda  još  veći  zahvaljujući  dubokim  nušama  u  kružnom  zidu. Velika,iznutra  kasetirana  sferna  površina  kupole,tehnički  neizvodljiva  bez  opeke  i  betona,ima  na  sredini  kružni  otvor,koji  povezuje  unutrašnji  sa  spoljašnjim  prostorom  hrama.

Rimski  pronalazak  su  i  pravougaone  dvorane  sa  kolonadama  stubova  koje  unutrašnji  prostor  dele  na  brodove  ili  lađe,sa  ulazom  na  jednoj  kraćoj,i  polukružnim  prostorom  na  drugoj,suprotnoj  strani.Nazivaju  se  bazilike  i  bile  su  gradske  većnice  i  sudnice.

Amfiteatri,iako  su  bili  mesta  za  krvave  borbe  gladijatora  i  divljih  zveri  i  za  mučenje  hrišćana,podstakli  su  rimske  arhitekte  na  značajne  građevinske  poduhvate.Pored  očuvanih  amfiteatara  u  Puli  i  Veroni  veličinom  se  ističe  i  Koloseum  u  Rimu.Ovalan  ograđen  prostor  ima  u  sredini  arenu,ispod  nje  hodnike  i  podrume,a  okolo  sistem  stepeničastih  sedišta  na  koja  se  moglo  smestiti  oko  osamdeset  hiljada  ljudi.Spoljna  fasada  Koloseuma  oživljena  je  stubovima  i  lukovima  i  vodoravnom  podelom  na  prizemlje  i  spratove.Stubovi  dorskog,jonskog  i  korintskog  stila  dekorišu,zavisno  od  svojih  osobina, horizontalne  zone,tako  da  su  dorski  stubovi  u  prizemlju,jonski  na  prvom,a  korintski  na  drugom  spratu.

Ostaci  rimskih  carskih  palata  takođe  su  očuvani.Dok  je  Hadrijanova  vila  u  Tivoliju  kraj  Rima  primer  letnjikovca,Dioklecijanova  palata  kod  Salone,današnje  jezgro  Splita,i  Romulijana  kod  Zaječara  u  istočnoj  Srbiji  bile  su  rezidencije, koje  su  istovremeno  imale  izgled  palate,grada  i  utvrđenja.Obe  su  izgrađene  krajem  III i  početkom IV veka  i  pripadaju  poznoj  rimskoj  arhitekturi.

Dioklecijanova  palata  imala  je  oblik  nešto  iskošenog  pravougaonika  i  bila  je  sa  tri  strane,prema  kopnu,opasana  debelim  zidinama  ojačanim  kulama,dok  je  četvrtom  stranom  izlazila  direktno  na  more.Sa  dve  ulice  palata  je,kao  i  grad, bila  podeljena  na  četiri  dela.Osim  carskih  apartmana,hrama,peristila  i  podzemnih  hodnika  i  prostorija,palata  je  imala  carski  mauzolej  i  danas  dobro  očuvan. Mauzolej  je  spolja  osmostrana,iznutra  kružna  građevina  sa  nišama  u  zidu  i  opasana  kolonadom  korintskih  stubova.Ceo  prostor  mauzoleja  pokriven  je  kupolom  koja  je  iznutra  polulopta,a  spolja  ima  oblik  osmostrane  piramide.

Sličan  karakter  ima  i  Romulijana  koju  je  izgradio  rimski  car  Galerije,a  nazvao  je  po  majci  Romuli.Trapezastog  oblika,sa  utvrđenim  zidinama  i  kulama,sa  bazilikama,hramom  i  palatom-Romulijana  se  odlikuje  velikim  bogatstvom  arhitektonske  plastike  i  brojnim  podnim  mozaicima.

Osim  arhitekture,originalni  u  rimskoj  umetnosti  su  vajani  portret  i  istorijski  narativni  reljef.U  toku  više  vekova  Rimljani  su  izvajali  veliku  galeriju  portreta  careva,patricija  i  običnih  građana,čija  neposrednost  i  iskrenost  realizacije  ostaju  do  danas  neprevaziđene.Koreni  rimskog  portretnog  realizma  leže  u  domaćoj  italskoj  i  etrurskoj  tradiciji  i  u  starom  rimskom  običaju  da  se  otisak  lica  umrlog  pretka  sačuva  u  vosku.Kipovi  samog  Avgusta,kao  što  je  onaj  iz  Primaporte,pokazuju  sve  individualne  osobine  ličnosti  i  istovremeno  izražavaju  ideju  o  božanskom  poreklu  vladara.Iako  je  cela  statua  idealizovana,pojedinosti (naročito  odeća) izražavaju  realizam  svojstven  rimskom  umetničkom  duhu. Umetničku  vrednost  ima  i  bronzana  glava  iz  Kostolca  na  Dunavu.Ozbiljan  lik, bez  brade  i  brkova,pripada  danima  Trajanove  vladavine,tj,  prelazu  iz I u II vek. Realizam  ove  glave  usredsređen  je  na  neposredan  izraz  ljudske  prirode  sa  elementima  tragičnog.Nasuprot  njoj,bronzana  glava  cara  Konstantina,s  početka IV veka,izvesnom  stilizacijom  kose  primer  je  reprezentativnog  portreta.Ona  je, izgleda,takođe  bila  deo  cele  statue,koja  je  možda  stajala  na  forumu  Naisusa, rodnog  carevog  mesta,i  bila  sračunata  na  posmatranje  spreda  i  iz  daljine.                                                                                                               

Isti  realizam  Rimljani  su  negovali  i  u  reljefnom  prikazivanju  istorijskih  događaja.Ovim  reljefima  ukrašavani  su  trijumfalni  luci  i  stubovi.Na  tim  reljefima  dominira  težnja  da  se  što  više  ispriča,tačno  i  iscrpno,sa  mnogo  detalja.Na  detalju  vajanog  friza,koji  u  vidu  spiralne  trake  obavija  Trajanov  stub, podignut  na  njegovom  forumu  u  Rimu 113. godine,vidi  se  neprekinuto  prikazivanje  carevih  uspešnih  ratova  u  Dakiji.Pošto  nema  perspektive,udaljene  figure  prikazane  su  za  glavu  više  od  onih  koje  su  nam  bliže.

Ostaci  rimskog  slikarstva  fresaka  najbolje  su  očuvani  u  kućama  Pompeje,zbog  erupcije  vulkana  Vezuva 79. godine  koja  je  grad  zatrpala  lavom  i  pepelom  i  na  taj  način  ga  konzervirala.Razvijajući  se  od II veka  pre  nove  ere  do 79. godine, zidno  slikarstvo  Pompeje  težilo  je  sve  većoj  iluziji  prostora.Omiljeno  je  bilo  slikanje  arhitektonskih  elemenata-stubova,pilastara  i  otvora-sa  pogledom  na  ulicu  ili  na  pejzaž  u  kome  su  smeštene  figure.Slikanje  arhitekture  i  pejzaža  negiralo  je  zid  kao  granicu  prostora  i  davalo  iluziju ,,pogleda  kroz  prozor''.Freske  Pompeje  su  odjek  grčkog  i  helenističkog  slikarstva.Tako  freske  iz  Vile  misterija  u  Pompeji  imaju  malo  iluzionizma,ali  zato  slikom  dominira  ljudska  figura  svojom  visinom,proporcijama  i  blagom  modelacijom,čime  je  slikar  pokušao  da  je  odvoji  od  jednobojne  crvene  pozadine.

Mozaici  su,takođe,bili  značajna  dopuna  rimskoj  arhitekturi.Oni  su  očuvani  na  svim  teritorijama  nekadašnje  Rimske  imperije,od  severne  Afrike  pa  sve  do  Dunava.Od I veka  pre  nove  ere  pa  do IV veka  nove  ere  izrada  mozaičkih  podova  u  bazenu  Sredozemnog  mora  dostigla  je  najveće  razmere.Rimski  mozaici,kao  i  čitava  antička  umetnost,imaju  narativan  karakter  i  prikazuju  određenu  priču  ili  događaj.Oblici  se  senče,pa  je  predstava  bliska  svetu  prirode  i  stvarnosti.Takav  je  izuzetno  veliki  mozaik  Bitke  kod  Isa,nađen  u  jednoj  kući  u  Pompeji.Brojne  figure  konja  i  konjanika,predvođenih  Aleksandrom  Velikim  i  Darijem,zahtevale  su  veliku  umetničku  i  tehničku  veštinu.Ističu  se  rimski  podni  mizaici  u  Saloni,na  kojima  su  predstavljeni  Orfej  i  pesnikinja  Sapfo  okruženi  pticama  i  geometrijskim  motivima;zatim  podni  mozaici  u  Romulijani,od  kojih  jedan  prikazuje  Dionisa  sa  leopardom,a  drugi  dva  venatora  u  borbi  sa  lavom. Na  ovom  mozaiku  lica  dvojice  ljudi  modelovana  su  sitnim  komadićima  kamena  i  nijansiranim  bojama,a  cela  mozaička  slika  ima  visoke  kolorističke  vrednosti  zansovane  na  kontrastu  komplementarnih  boja.U  jednoj  vili  u  Risnu,u  Bokokotorskom  zalivu,podni  mozaici  imaju  geometrijske  šare,a  centralni  ležeću  predstavu  Hipnosa,boga  sna.